Груби невистини


Во колумната на проф. д-р Љубомир Д. Фрчковски "Франкфуртска vis-a-vis Демирхисарска школа", објавена во весникот Дневник од 20 јануари 2009 година, се содржани груби невистини во врска со доаѓањето на проф. д-р Ѓорге Иванов за асистент на Правниот факултет во Скопје во 1995 година.

Колумнистот тврди дека тој го довел Иванов на Правниот факултет и дека се борел на Наставно-научниот совет да го примат за асистент. Тоа не е вистина од едноставна причина што неговото тврдење не се совпаѓа со фактите.

М-р Ѓорге Иванов е предложен за асистент од Рецензентска комисија во состав: проф. д-р Светомир Шкариќ, проф. д-р Димитар Бајалџиев и проф. д-р Миодраг Мицајков.
Во Извештајот на Рецензентска комисија од 1.IX.1995 година изречно стои: "Респектирајќи ги постигнатите резултати и имајќи ги предвид потенцијалните можности на кандидатот за успешен научен развој, Рецензентската комисија со посебно задоволство му предлага на Наставно-научниот совет на Правниот факултет во Скопје м-р Ѓорге Иванов да го избере за асистент на Правниот факултет во Скопје на научната област политички теории".

На Рецензентската комисија не и беше тешко да формулира таков предлог бидејќи м-р Ѓорге Иванов магистрирал на политички науки со просек 9,7 и до 1995 година објавил 26 публицистички, стручни и научни трудови. Од трудовите се издвојува неговиот труд "Цивилно општество", СТЕП, Скопје, 1995 година, во обем од 172 страници текст.
Предлогот на Рецензентската комисија е усвоен едногласно од страна на Наставно-научниот совет. Тоа е забележано во Записникот од X седница на Наставно-научниот совет од 29. IX. 1995 година (точ. 2.4).

Во Записникот на Наставно-научниот совет нема ни трага за крволочно однесување на кој било член на Наставно-научниот совет против изборот на м-р Ѓорге Иванов за асистент.
Во Записникот е забележано дека проф. д-р Светомир Шкариќ е оправдано отсутен од X седница на Наставно-научниот совет кога се изврши изборот на м-р Ѓорге Иванов за асистент. Контрадикторно е да се тврди дека бил крволочно против изборот кога тој не бил ни присутен на седницата и кога е потписник на извонредно позитивна рецензија.

Драго ми е што потенцијалите на проф. д-р Ѓорге Иванов дојдоа до полн израз во периодот од 1995 до 2009 година, така како што тоа го предвидоа рецензентите. Тој израсна во еден од најстручните и најморалните професори на Правниот факултет "Јустинијан Први" во Скопје.
Во колумната се содржани елементи на две кривични дела, предвидени во КЗ: клевета (чл. 172) и навреда (чл. 173).

Колумнистот ќе треба да плати парична казна во износ доволен за купување концертен клавир "Стенвеј" за потребите на културата во Република Македонија.
Од Судот ќе се побара да му изрече во стек и казна затвор од три години, бидејќи колумнистот покажува знаци на рецедивист во кривичната област.
Тој ќе мора да го објасни и карактерот на Демирхисарската школа.

Скопје, 21 јануари 2009 Проф. д-р Светомир Шкариќ
ПРИЛОГ:

(1) Извештај на Рецензентска комисија, 1. IX 1995;
(2) Записник од X седница на Наставно-научниот совет, 29. IX 1995

 

Slednava kolumna od Dnevnik e povod za pismo {to do na{iot Veb portal  go upati Prof. Nestor Oginar od Wu Jork.

Prvo pro~itajte ja kolumnata na Fr~kovski, a potoa komentarite. Va{ite komentari mo`ete da gi ispra}ate na urednik@makedonija.tv ili pak preku formularot na krajot od tekstot. Ve molime dr`ete se vo ramkite na pristojnoto i dozvolenoto.

 

Колумна

Франкфуртска vis-a-vis Демирхисарската школа

Должиш кандидатче, должиш... Никој не ти бара да вратиш, но должиш. Ни должиш мене и на професор Мицајков што те доведовме на факултет и се боревме на наставнички совет да те примат. На Советот твојот сегашен ментор Шкариќ беше крволочно против твојот прием

http://www.dnevnik.com.mk/WBStorage/Articles/18F94B56D0B9C742BFC6407D5A068357.jpgВи должам едно извинување, драги мои! Ве давам со претставници и ставови на Франкфуртската филозофска школа и ненамерно ве дезориентирам. Кај нас всушност доминира и се зацврстува Демирхисарската школа. Последна индикација е разврската на партискиот тендер за кандидат за претседател на Републиката, на ВМРО-ДПМНЕ. На тендерот доби најевтиниот кандидат (и во таа смисла тендерот е коректен).Целата таа гротескна реканонизација на македонскиот идентитет со античноста и безвезноста, во изведба на ДПМНЕ го доби својот Палп-идеолог-кловн на чело.

Нормално, премиерот својот личен „анкетар“ и треба да го промовира, а како во секоја комедија од публика, менторите, со намера да му помогнат веднаш го дозакопаа прогласувајки го за „бланширан“ Обама. Така и треба! Карикатурата на македонските стомачни грчеви со античноста треба да се доведе до апсурд!

Во анализите на изјавите на пациентите С. Фројд користи техника што се нарекува ПЕРСЕВЕРАЦИЈА. Тоа е анализа на текст-исказ преку нагласеноста на пооделни зборови во него, повторувања и акценти и откривање преку тоа што пациентот сака да го потисне, скрие и одбие.Ако ја примениме истата на првите изјави на „кандидатот“ ќе откриеме дека тој „...дошол од провинција... не должи никому ништо за својата кариера... и дека е подготвен да и' помогне на Македонија во евро-атланските интеграции...“.

И за аматер психијатар содржината на ваков исказ кој на прва топка нагласува дека дошол од провинција е агресивно истакнување дека нема комплекс од тоа, непрашан од никого, што говори за обратното, дека тој комплекс го носи и не успеал да го исконтролира.Тоа би било веројатно неважно за нас, но покажува дека уште еден во низ оптоварени типови можеме лесно да добиеме на власт, чии мали провинциски фрустрации ќе ги лечиме со големопотезна политика за Алаксандар факинг големиот и Голема Македонија.

Тоа што кандидатчето од „завчера“ се занимава со античките корени на сегашните Македонци се вклопува идеално во јатото на „довчерашни“ вмровци. И двете страни ги кријат плитките корени во комедијата гранде и се спојуваат како лего-коцки. Но, она второто во исказот, дека не должи никому ништо за кариерата, тоа малку потешко за оние што го знаат!

Должиш кандидатче, должиш... Никој не ти бара да вратиш, но должиш за должење. Ни должиш мене и на професор Мицајков што те доведовме на факултет и се боревме на наставнички совет да те примат. На Советот на кој твојот сегашен ментор Шкариќ беше крволочно против твојот прием (види записник од наставничкиот совет на Правниот факултет). Поради благодарност потоа ми ги поправаше радиото и Hi-Fi неколкупати. Што беше ферски од него.

Ми се јави еден пријател деновиве, кој го знае случајот и ми вика: Професоре, а бе оној што ти ја поправаше пеглата станал кандидат на ВМРО? Јас го коригирав: „Не пеглата, туку радиото“. И искоментирав: „Живот, јеби га! C’est la vue!“. Мислам со ваков избор на кандидат за претседател на републиката, ВМРО-ДПМНЕ и отвора шанса на здружената опозиција. Има некоја Божја правдина во тоа што личниот анкетар на премиерот ќе треба да ги докаже анкетите и високите бројки на поддршка за партијата кои ги правел, сега врз себе како кандидат.

Ќе видиме лесно дали гласачите на ВМРО од анкетите сега ќе гласаат во приближен број за овој кандидат? Она што е очигледно е дека „класичните“ вмровци ќе бидат на мака. Брат Љубе ќе „касне“ од нив за себе до една третина од гласовите. А во тој меѓупростор сериозен кандидат на опозицијата има шанси за себе! Дали таа ќе најде таков, не знам, но простор се отвора сега!

Љубомир Д.Фрчкоски

 

Do Urednikot

Koj go uzurpira (zagaduva) mediumskiot prostor?

(Reakcija po povod kolumnata na Qubomir D. Fr~kovski:"Ludi Marii" Dnevnik, 15 Maj 2007 i najnovata Франкфуртска vis-a-vis Демирхисарската школа)

 

Od 20 Januari 2009

 

Ve}e celi sedumnaeset – osumnaeset godini, grotesknata li~nost na "Makedonskiot" Neo -Makijavelist-Qubomir Danailo Fr~kovski ja istura septi~kata sodrzina na svojata nemirna sovest vrz razbranetata scena na Makedonskata javnost. Direktno, i bessramno vo liceto na Makedonskiot narod.

So otrovna doza na cinizam i vulgarnost, ovoj psevdo politi~ki intelektualec ve}e pove}e od decenija i pol ja zagaduva makedonskata vnatre{na i nadvore{na politika i makedonskiot intelektualen i mediumski prostor.

Najnoviot primer za toa e negovite "kolumni" Ludi Marii  kako i Франкфуртска vis-a-vis Демирхисарската школа vo koi {to ovoj snobovski vqubenik na pozajmeniot stranski zbor, ovoj diminutiven podanik i nositel na devedesetiot stepen na moralnata vertikala, ovoj sredove~en talka~ vo mo~uri{teto na svojata sopstvena semantika, ovoj izguben traga~ po metafori go dostiga dnoto na Aristotelovata etika kako ~ovek {to ja nosi akademskata titula "profesor", Mentor i vospituva~ na mladite makedonski intelektualci.

Na ~ovekot kameleon ~ie {to "`ivotno delo" ima nepovtorliv proteanski karakter , menuvaj}i se {to doprel: zname, ime, ustav, politi~ki i ideolo{ki stavovi, mu pre~i toa {to go slu{a glasot na narodot vo edna mnogu uspesna i popularna emisija {to go nosi tokmu toa ime "Glasot na Narodot". Qubomir D. Fr~kovski kako da se pla{i od smelosta i doblesta na novinarot i urednikot na taa programa. Se pla{i i od u~esnicite vo taa programa koi imaat moralna hrabrost da bidat kriti~ni kon "strancite" pred koi toj kako i mnogu negovi drugi sovremenici, postari i pomladi, treperat podani~ki ve}e {esnaeset godini vo strav da nebidat prekoreni,otfrleni i neprimeni vo nivnite ekskluzivni klubovi.

Mu pre~at principielnite i eti~ki stavovi na poglavarot na Makedonskata Pravoslavna Crkva koj go stava svojot avtoritet vo odbrana na patriotite Qube Bo{kovki i Johan Tr~ulovski.

Mu pre~at argumentite i stavovite na Makedoncite od Diasporata koi veleat deka koga im se sudi na Qube i Johan vo Hag i’ se sudi i na Cela Makedonija i na nejziniot narod. Da, mu pre~at stavovite na lu|eto vo diasporata koi `iveejki vo zapadnite op{testva gi znaat mnogu dobro, karakterot, mentalitetot i namerite na "Me|unarodnata Zaednica" . Na Qubomir Danajlov Fr~kovski mu pre~i toa {to Makedonskiot narod i pokraj toa {to nema mo`nost da pi{uva kolumni , da pravi i menuva ustavi, da kreira ramkovi dogovori, nao|a na~in da se izrazi, da go ka`e ona {to go ma~i dlaboko vo du{tata: ona {to "strancite" nitu bilo koga mo`at da go razberat , nitu pak sakaat da go cujat.

Kako na Gospodinot Fr~kovski da mu pre~i duri i toa {to vo edno ne tolku dale~no minato koga toj be{e minister za nadvore{ni raboti, avtorot na ovoj tekst zaedno so poveke Makedonski Patrioti pred Obedinetite Nacii protestiraa protiv predavstvoto na Makedonskoto zname, makedonskoto ime i makedonskiot Ustav za koi toj, negoviot toga{en predsedatel i vlada nosat direktna i nedvosmislena istoriska odgovornost.

I na kraj, na Qubomir Fr~kovski i na negovite mentori doma{ni i stranski im pre~i po se’ izgleda i toa {to vo Makedonija se’ u{te postoi Makedonski narod koj iako osiroma{en, izoliran, zanemaren i izneveren sepak ne prestanuva da ja bara i nao|a svojata nacionalna moralna vertikala so o~ite visoko vpereni kon neboto, kon sonceto, kon Boga, kon pravdata {to eden den neizbe`no }e dojde zatoa {to toa sme go zaslu`ile site nie, Makedonskiot Narod.

Nestor Oginar

Wu Jork

 

I u{te nekolku zbora od strana na va{iot Urednik:

Kukuqaviot profesor Fr~kovski neodamna be{e tu`en i osuden za kleveta, no toa ne mo`e nitu oddaleku da se sporedi so negoviot no}en ko{mar {to se ~ini go o~ekuva zaradi zborovite i karakterizacijata na Aleksandar Makedonski kako “Aleksandar fakin golemiot i Golema Makedonija”. Pa ovoj navistina si go bara, neli?  Pa dobro ima li psihijatri vo Makedonija da mu pomognat na Profesorot Fr~kovski koj {to i posle svojot naru{en mentalen status se u{te e redoven profesor na fakultet i za `al gi educira mladite na{i pokolenija.

“Demirhisarskata {kola” koja toj eve i preku mediumite javno “ja formira po gre{ka” mo`e i navistina da bide negovata posledna destinacija, no taa ne se nao|a na Univerzitetot “Kiril i Metodij”, ami na relacijata pome|u Ki~evo i Bitola.  Do du{a mo`ebi  negovite vistinski prijateli i istomislenici  }e otvorat i kolektiven oddel poblisku do negovoto `iveali{te, vo Bardovci.

I u{te ne{to samo i posle se’ toj  treba da znae, radioslu{atelite od ^ikago se’ u{te gi pomnat negovite zborovi na defitizam od 2001, kako i  “debatite”  vo koi preku radioto toj be{e deklasiran od strana na Makedoncite od Dijasporata koi {to pomnat i ne zaboravaat! Toj e eden  od “predavnicite” obvineti za velepredavstvo na Makedonija i nejzinite vrednosti, ase u{te nekazneto prodol`uva so svoite predavni~ki kolumni koi mu gi ovozmo`uvaat ni{to pomaku predavni~kite od nego vesnici.

Ne pra{awe od slu{atel od Detroit upateno po telefon preku studioto vo ^ikago do nego kako praven ekspert,  “kako Makedoncite od Dijasporata }e go ostvarat svoeto pravo {to im pripa|a spored Ustavot da im sudat na site koi se vinovni za predavstvo?”, toj odgovori “…}e treba da dojdete tuka i da ni sudite…”. Na toa slu{atelot od Detroit ratko mu odgovri :”Vo toa mo`ete i da se kladite, }e dojdeme i }e vi presudime!” Od pogornite kolumni na Fr~kovski se gleda deka toj iako tu`en na sud se’ u{te ne bil presuden, osobeno ne od Makedoncite od Dijasporata. Taa presuda za Fr~kovski doprva doa|a, a negovite septi~ki zborovi so koi go valka imeto na Aleksandar Makedonski ili pak na na{iot Univerzitet, samo }e bidat okolnosti od koi ne  }e mo`e da go odbranat negovite porane{ni slu`benici, no i  sega{nite  finansieri i kuklari. Za amnestija pak nitu ima vreme, nitu pak mo`e vo ova derexe na zabeganost da mu pomogne.

Kakov komentar sakate da ispratite ?

Prigovor Problem Predlog Pofalba

Za {to sakate da komentirate?

Drugo:

Vnesete gi va{ite komentari vo prostorot podolu:

Ka`ete ni za sebe:

Ime
E-mail
Tel
Faks
Ve molam da me kontaktirate:



Copyright © 1999 Makedonija.tv . All rights reserved.
Revised: January 22, 2009 .